Naučnici bez literature Print E-mail
Petak, 12 April 2013 19:35

Početkom aprila 2013. godine izdavači naučnih časopisa ukidaju pristup našim naučnicima. Ne radi se o aprilskoj šali. Razlog je neplaćena pretplata od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Ostavimo sa strane pitanje kako je do ovoga uopšte moglo doći i pozabavimo se pitanjem šta su ovi servisi, kome najviše znače i povucimo paralelu šta bi bio ekvivalent ovom gubitku pristupa u drugim oblastima.


Kroz projekat KoBSON (Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku) država Srbija je od 2001. godine obezbeđivala svojim akademskim građanima pristup inostranoj stručnoj literaturi i naučnim časopisima. Time je optimizovano plaćanje pristupa naučnim publikacijama, zato što postoji jedna i jedinstvena institucija kroz koju se uplaćuje pretplata a onda je sve naučne institucije koriste. Između ostalog, to znači da je država Srbija plaćala godišnju pretplatu naučnim izdavačima. Ove godine te uplate su izostale. Kako su saopštili na zvaničnom sajtu KoBSON-a – „Najveći broj izdavača je na osnovu dugogodišnjih korektnih odnosa produžio elektronski pristup svojim časopisima za dodatna tri meseca. Na žalost, ta tri meseca su prošla i mnogi izdavači će postepeno ukidati pristupe. Od početka aprila to je učinio i Oxford University Press“.


Kako nijedno od ministarstava koje je moglo da se oglasi po ovom pitanju – Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo kulture i informisanja – Društvo za promociju i popularizaciju nauke (DPPN) se oglašava. DPPN je kroz akciju SaDA za nauku promovisao potrebu za Ministarstvom nauke kao posebnim ministarstvom nakon što je isto pripojeno Ministarstvu prosvete u martu 2011. godine. Smatramo da se Ministarstvu nauke ( da je ostalo nezavisno) ovakva greška ne bi potkrala s obzirom da je u pitanju stvar od suštinskog značaja za našu naučnu zajednicu.

 

Prvi na listi ugroženih u novonastaloj situaciji - naučnici - nisu snobovi koji bi da umesto Politike ili Blica uz jutarnju kafu na poslu čitaju naučne časopise, već su radnici kojima je ovo jedno od retkih sredstava potrebnih za rad koje im je država stavila na raspolaganje. Već godinama su sredstva koja država ulaže u nauku najmanja u regionu, takođe novca namenjenog za komunikaciju sa ostalim naučnicima kroz konfrerencije, seminare i slične posete je sve manje i manje, te je jedini preostali način da se stekne uvid u rad drugih kolega onaj kroz pisanu reč.

 

Drugi na udaru su svi oni u industriji koji bi nešto od novih naučno tehnoloških dostignuća mogli da iskoriste. Čak iako pretpostavimo da se u Srbiji našao neko ko je zaključio da Srbija kao mala ne treba da se bavi naukom već samo da koristi nečije gotove proizvode – posledice istraživanja u nekim drugim zemljama - kako saznati da postoji novi metod kojim biste ubrzali ili unapredili prozivodnu liniju ukoliko su vam oduzeta jedina sredstva informisanja?

 

Treća i možda najbrojnija grupa direktno ugroženih ovakvom odlukom su studenti. Studenti gotovo svih fakulteta univerziteta u Srbiji, već tokom osnovnih akademskih studija nemaju neophodnu literaturu na srpskom jeziku već se u svom učenju i napredovanju oslanjaju na KoBSON i pristup inostranim izdanjma.

 

Za slučaj da prethodno nije dovoljno da se sagleda nelogičnost i neopravdanost ove novogodišnje odluke, u produžetku se nalazi objašnjenje šta bi za neka od drugih ministarstava republike Srbije značilo gašenje pristupa inostranim izdavačima.

 

Ekvivalenti niže nastali su pod pretpostavkom da se državni vrh vodio logikom “Šta će naučnicima u Srbiji pristup naučnim radovima inostranih istraživača – dosta im je što smo im dali novac da se bave tom svojom naukom”

 

MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

Ukinuti pristup Interpolu – zašto bi znali kako se neko izvan Srbije bavi kriminalom – mi imamo svoje slučajeve koje ćemo mi, na naš način da resimo, ne želimo da “prepisujemo” od drugih!

 

MINISTARSTVO OMLADINE I SPORTA

Zamislimo da svi sportisti uče pravila igre, ali nikada ne gledaju utakmice, već sve tehnike otkrivaju na ličnom primeru i kroz svoje lično bavljenje sportom.

 

MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA

Ekvivaletno bi bilo ulagati u održavanje spomenika kulture, na primer muzeje, ali onda ih skloniti od očiju javnosti – ne dozvoliti pristup kulturi. Odakle u stvari možemo videti da je ova odluka posledica dugogodišnjeg delovanja Vlade Republike Srbije na primeru Narodnog muzeja zatvorenog više od decenije, vidimo korene ovakvog razmišljanja.

 

Što se tiče ministarstva informisanja, ono je takođe direktno pogođeno ovakvom odlukom države, s obzirom da novinari koji bi izveštavali o nauci sada na raspolaganju imaju samo nepouzdane izvore informisanja. Na žalost naučno novinarstvo je u Srbiji nepoznanica pa se i do sada, sa mogućnošću korišćenja pouzdanih informacija, o nauci pisalo vrlo šturo i češće pseudonaučno.